1994
Izveštaj MUP-a Republike Srbije, SUP-a Beograd, UZSK/VIII odelenja, bez broja, o izvršenom uviđaju povodom smrti Vujasinović Radislave, u kojem viši inspektor Konstatinović Miladin odmah na licu mesta, pre svih istražnih radnji, konstatuje: “…KOJA JE NAJVEROVATNIJE U TRENUTNKU NERVNOG RASTROJSTVA IZVRŠILA SAMOUBISTVO..” Uviđaju nisu prisusvovali ni istražni sudija, ni javni tužilac, iako se radilo o javnoj ličnosti koja je dobijala pretnje smrću koje često nisu bile ni anonimne. Posle toga, svi sledeći izveštaji, počinju sa “u vezi samoubistva” iz čega se može zaključiti da je MUP Republike Srbije unapred odlučio da se radi o samoubistvu, uništavajući pri tome sve materijalne dokaze relevantne za utvrđivanje načina smrti (odeća, municija nađena u stanu, filcani čepovi, dramlije nađen prilikom obdukcije u telu, i tako dalje). Pošto su u stanu zatekli haos, Dadini roditelji koji su sledećeg dana doputovali iz inostranstva, su posumnjali u priču o samoubistvu koja im je nezvanično saopštena. Luster je bio iščupan iz plafona, na trosedu i podu su našli iščupane pramenove kose, a Dadina radna soba u kojoj je imala dosta dokumentacije i materijala, kao i kasete iz diktafona, je bila kao da je kroz nju prošao tornado. Među kasete je bio ubačen magnet koji ih je razmagnetisao i učinio neupotrebljivim. Na tim kasetama su se nalazili snimci sa njenog poslednjeg novinarskog zadatka: razgovori koje je vodila sa stanovnicima Sandžaka, koji su slikali policijsku brutalnost i zakulisane radnje u vezi šverca oružja.
1995
23.02.1995. godine, zastupnik porodice Branislav Tapušković, podnosi Okružnom Javnom Tužilaštvu (OJT) u Beogradu krivičnu prijavu protiv NN izvršioca na osnovu izveštaja sudskih veštaka Zorana Jovanovića i Dr. Rastislava Lazarevića, specijaliste za sudsku medicinu, koje je angažovala porodica, a koji su doneli suprotan zaključak od originalnog veštačenja. U ovom nalazu se decidirano tvrdi da se radi o ubistvu. Taj zaključak je donesen na osnovu opisa povreda, rasipanja sačme i oštećenja na zidu u sobi gde je pronađeno telo, kao i činjenice da se masivno iskrvavljenje desilo na sedalu fotelje, a telo pronadjeno na podu gde ispod njega uopšte nije bilo tragova krvi. Na osnovu svega toga je podneta tužba protiv NN lica.
OJT na tu tužbu uopšte nije reagovalo! Osim što je javni tužilac Tmušić jednom prilikom, kada ga je Dadin otac slicajno sreo u jednom od hodnika tužilaštva, nezvanično izjavio, odnosno više promrljao “za nas je taj slučaj završen”.
13.07. 1995. se ponovo podnosi krivična tužba protiv NN izvršioca kod OJT, ali ni na ovu tužbu reakcije nije bilo.
15.10.1995. se još jednom podnosi krivična prijava protiv NN izvršioca, navodeći novi dokaz, da se na fotelji pored koje je bilo telo pokojnice, nalaze dve krvne grupe (nulta i A krvna grupa) koje je veštačenjem utvrdila sudski veštak iz Novog Sada Mirjana Štajner. Nulta grupa pripada žrtvi, dok krvna grupa A pripada mogućem izvršiocu. Budući da OJT nije reagovalo na prijavu, advokat porodice se obratio Okružnom sudu u Beogradu.
1996
18.12. 1996. godine Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, Gerasimović Dobrivoje, po predmetu Kri. 1783/96 doneo je rešenje da se izvrše istražne radnje veštačenja na osnovu člana 241, 242 i 243 kao i člana 153, a u vezi člana 63 Zakona o krivičnom postupku, uz obrazloženje da postoji kontradiktornost nalaza MUP-a Srbije da je u pitanju samoubistvo i izveštaja sudskih veštaka Jovanovića i Lazarevića da se radi o ubistvu. Za predsednika komisije za veštačenje je odrededjen Prof. Dr. Branimir Aleksandrić koji je radio obdukciju 1994. i tom prilikom spekulisao da se radi o samoubistvu, ali to nije zabeležio u zvaničnom izveštaju, nego na kopiji koja je bila fajlovana u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, cija je kopija, igrom slucaja, dostavljena i porodici. 19.12.1996. advokat je dostavio istražnom sudiji stav porodice, a i njegov lični stav, da pošto je Branimir Aleksandrić, obducent koji je sastavio originalni izveštaj i to u dve verzije, od kojih jedna sadrži reči “suicidum” (i bez da se konsultuje sa balističarima), da “neko ko je u bilo kom svojstvu, a pogotovo neko ko je potpisao obdukcioni nalaz u kojem insinuira samoubisvo, ne može da bude član komisije koja treba da da mišljenje u poslednjoj ekspertskoj instanci”.
1997
Prošla je cela godina bez aktivnosti i odgovora bilo koje institucije.
1998
05.05. 1998. Komisija, koju je odredio istražni sudija, sa Branimirom Aleksandrićem (uprkos protivljenju pravnog zastupnika porodice) kao predsednikom i Milanom Kunjadićem kao članom (imenovani je kada se slučaj desio bio šef balističara SUP-a Beograda) uz prisustvo istražnog sudije Dobrivoja Gerasimovića, je izvršila, u stanu gde je Dada živela, “rekonstrukciju”.
1999-2000
Prošle su dve godine bez odgovora istražnog sudije, niti su rezultati “rekonstrukcije” saopšteni zvanično.
2001
3.07.2001. Komisija je kako je bilo i za očekivati potvrdila svoje već dato mišljenje da je samoubistvo bilo moguće (obratiti pažnju na reč moguće!). Ono što je zanimljivo oni se čak nisu ni potrudili da definitivno kažu kako je bilo moguće. Po njima bilo je moguće da je to urađeno bilo sedeći ili stojeći, bilo rukom ili nogom, bez obzira što materijalni dokazi ne potkerpljuju te njihove tvrdnje. Ono šta je bilo izraženo u ophođenju ovih državnih službenika prema Dadinim roditeljima je bahatost i odsustvo empatije. Ta bahatost je zabeležena na snimku, jer je uz dozvolu istražnog sudije cela rekonstrukcija u stanu gde se likvidacija dogodila bila snimana.
2002
Još jedna cela godina je prošla bez aktivnosti istražnih organa, bez obzira na niz pitanja postavljenih od strane pravnog zastupnika porodice.
2003
Na predlog advokata porodice, ponovno veštačenje povereno Zavodu za sudsku medicinu iz Novog Sada.
4.11.2003. – Po prvi put se u nalazu novosadskog doktora Tasica, veštaka sudske medicine, spominje da mogućnost ubistva nije isključena. Ipak, oni su se ogradili jer njihovo veštačenje nije uključilo balisitku za koju je u nalazu navedeno da je od vitalnog značaja za donošenje zaključka o načinu smrti. Samo da se podsetimo da originalnog obducenta iz beogradske ekipe veštaka Branimira Aleksandrića to nije dalo “zbuniti”, i on je, bez da konsultuje balističare, samouverno zaključio da se radi o samoubistvu.
2004
Prošla je još jedna godina bez ikakve aktivnosti istražnih organa, bez obzira na novo veštačenje nezavisne institucije.
2005
05.05. 2005 – advokat se nakon dve i po godine od novosadskog sudsko medicinskog veštačenja obraća pismeno OJT i traži balističko veštačenje.
2006
17.11. 2006. okružno javno tužilaštvo i Beogradu predložilo je okružnom sudu u Beogradu da preduzme potrebne radnje u vezi smrti Radislave Vujasinović.
2007
06.07. 2007. Okružni javni sud u Beogradu poverava balističko veštačenje Kostić Mr. Vladimiru, mašinskom inženjeru balističke struke. Izveštaj sa ovog veštačenja dostavljen je 09.06.2008. godine sa sledećim zaključkom:
“Na osnovu do sada raspoloživih podataka po predmetnom slučaju, kao i nalaza i rezultata sprovedenog postupka veštačenja u predmetu 1783/96 daje se sledeće mišljenje: Sa aspekta balistike i mehanike balističnog sistema predmetnog oružja smrt Radislave Vujasinović je najverovatnije uzrokovana delovanjem drugog lica. Svi elementi ovog veštačenja ukazuju da se radi o ubistvu, a naročito da su u telu pokojne pronađena dva filcana cepa, što ukazuje da su u nju ispaljena dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu kojom je leva ruka bila izbačena iz funkcije usled čega bi pokojna bila onesposobljena za dalje rukovanje predmetnim oružjem.”
Pojašnjenje: U izveštaju SUP-a Beograd od 9.04. 1994., kao i na priloženim fotografijama sa uviđaja stoji da je iz puške ispaljen JEDAN metak, dok, kako u obdukcionom zapisniku stoji da su iz tela pokojne izvađena dva filcana cepa, što znači da su ispaljena DVA metka, budući da se municija za lovačko oružije proizvodi isključivo sa jednim filcanim čepom (potrvrda lovačke municije Krušik iz Valjeva). Kao potvrda zaključka iz izveštaja sa uviđaja prikazana je fotografija puške koje je nađena na licu mesta sa samo jednim ispaljenim metkom, dok je u drugoj cevi neispaljeni metak. Da li je moguće da je Dada posle ispaljena dva metka bila u mogućnosti da iz cevi izbaci čauru i da ubaci novi metak u cev????
2008
Na osnovu veštačenja balističara Vladimira Kostića, kao i sudsko-medicinskog veštačenja urađenog 2003. u Novom Sadu, sud je naložio 2008. javnom tužilaštvu da preinači kvalifikaciju predmeta u ubistvo i da u tom smislu da nalog policiji za istragu.
2009
Međutim, javno tužilaštvo se nije sa tim složilo, i po predmetu odluku je donelo vanparnično krivično veće suda u decembru 2008. da se ipak radi o ubistvu, Okružni Javni tužilac 28.01. 2009. godine pokreće pretkrivični postupak.
2009-2010
Dve godine bez ikakve aktivnosti istražnih organa.
2011
Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac je u aprilu 2011. izjavila da “istražne radnje u slučaju Radislave Vujasinović nisu kvalitetno odrađene. ”
2012
Godina bez vidljive aktivnosti istražnih organa povodom izjave Zagorke Dolovac.
2013
2013-te godine vlada je donela odluku da se osnuje novinarsko policijska komisija. Ova komisija je preuzela ingerencije državnih organa, kako je protumačio formiranje ove komisije otac Radislav Vujasinović (1931-2021). Evo šta je on imao da kaže o radu ove komisije: “Veran Matić nas je mejlom obavestio o radu komisije i poslao nam naređenje javnog tužilaštva o obavezama saradnje. Iz naređenja sam zaključio da istraga počinje od početka, znači od 1994. godine i nigde pomena o odluci suda iz 2008. Verana smo mejlom upitali koja je instanca poništila tu odluku, pa pošto nismo dobili odgovor stavili smo mu do znanja da ne prihvatamo “solomonsko” rešenje policijsko – novinarske komisije. Na upit javnog tužilaštva odgovorili smo da smo spremni za saradnju i da ćemo da im dostavimo na raspoloženje pušku i patrone, ali da naša saradnja ne može biti potpuna dok se predmet ne vrati na 2008. i da državni organi (ne komisija) objave da se radi o UBISTVU. Istup Verana Matića na njegovoj televiziji je blago rečeno neprimeran i pokazuje da on igra nečiju “igru”, ali nije teško pogoditi čiju, jer je tu ujedno i pokušaj pranja nečije biografije.”
2013-2016
Ponovno trogodišnje zatišje. “Slučaj Dada” je poslat na veštačenje Forenzičkom insitutu u Hagu (Holandija).
2016
“Veštačenje iz Haga” nije otkrilo ništa novo, osim što je još više “zamutilo vodu” uvođenjem mogućnosti “nesrećnog slučaja”. Iako nisu imali pristup svom dokaznom matrijalu, oni na neki volšeban način zaključili da se radilo o jednom ispaljenom metku!
Posle izveštaja forenzičkog veštačenja iz Haga, uprkos činjenici da to veštačenje nije isključilo mogućnost ubistva, “slučaj Dada” je nezvanično stavljen ad akta i sklonjen od očiju javnosti.
2021
Počinje da se širi priča da ovaj slučaj zastareva i čini da nema ni volje ni namere da se istraga sprovede profesionalno i nezavisno.
2024
Prošlo je 30 godine strašne nepravde i neljudskosti. Nema pomaka u istrazi, niti nade da će istražni organi ikada uzeti u obzir sve činjenice, sprovesti potrebne istražne radnje i izvesti pred lice pravde počinioce i nalogodavce ovog zločina.
I kao što je Dadin tata, Radislav Vujasinovic (1931 – 2021) jednom prilikom izjavio: negde se pravda piše malim, negde velikim slovom, a negde uopšte ne postoji.
Slava joj i hvala jer je bila i ostala svetlost u tami.